DR epoha III 1949-1970

[Davor]

Na mene je "pao teret" odgovornosti da pišem o železnicama Demokratske republike Nemačke u periodu od 1949. do 1970. Kako je reč o kompleksnoj temi, koju je gotovo nemoguće u potpunosti obraditi kroz temu na forumu, cilj nam je da utvrdimo šta su osnovne karakteristike ove železničke uprave u trećoj epohi.

Uvod:

Podelom na istočnu i zapadnu Nemačku stvorene su i dve železničke uprave: Deutsche Reichsbahn (DR) na istoku i Deutsche Bundesbahn (DB) na zapadu.

Period od 1949. do 1956, epoha IIIa karakteriše nacionalizacija privatnih železnica, parne lokomotive se modifikuju za korišćenje ugljene prašine, tri razreda u putničkom saobraćaju, nova numeracija teretnih vagona.

U periodu od 1956. do 1970. rekonstruišu se parne lokomotive, serijski se proizvode nove parnjače, nabavljaju se dizel lokomotive. Lokomotive dobijaju treće svetlo, ukida se treći razred u putničkom saobraćaju. Modernizuju se putnički vagoni. Vagoni prvog razreda dobijaju traku. U upotrebu ulazi DR logo.

 

[Damir]

Re: DR epoha 1949 - 1970

Znači imam pomoć u recenzijama...
Davore

 

[nik]

Re: DR epoha 1949 - 1970

Fali 'III' u sredini naslova teme...

 

[Davor]

Re: DR epoha 1949 - 1970

Čeka se službeno lice da ispravi.

 

[Davor]

Re: DR epoha 1949 - 1970

Parna vuča

Osnovu parne vuče DR činile su lokomotive DRG iz epohe II pa nema potrebe da se na tome zadržavamo. Ipak potrebno je pomenuti seriju tzv. Neubaulokomotive karakterističnih za obe nemačke železnice pedesetih godina XX veka.
Reč je standardnim DRG lokomotivama koje su proizvođene sa određenim modifikacijama za korišćenje znatno jeftinijeg goriva - ugljene prašine. Modifikacije su vršene na ložištima i kotlovima koji su ojačavani radi dobijanja većeg pritiska.
U klasi Neubaulokomotive se nalaze sledeće serije: 23.10; 25.10;50.40; 65.10; 83.10; 99.23-24; 99.77-79

Od modela, Roco nudi dve Neubaulokomotive.
Roco Dampflokomotive BR 50.40 der DR


Dampflokomotive BR 23.10 der DR

 

[Davor]

Dizel vuča
Male lokomotive

Lokomotivbau Karl Marx proizvela je 1958. dizel - hidrauličnu lokomotivu za laku manevru koja je nosila oznaku Baureihe V 15. Za potrebe industrije na njenoj bazi napravljena je lokomotiva V 18 a 1966. proizvedena je unapređena verzija V 15 koja je dobila oznaku Baureihe V 23. Od 1970. lokomotive su prenumerisane pa V 15 postaje Baureihe 101 a V 23 dobija oznaku Baureihe 102.0. Spajanjem DR i DB dobijaju novu numeraciju. Proizvođene su do 1976. a iz službe su povučene 1992. godine.

HO model proizvodi Brawa

TT model proizveo je Karsei - Modellbahn

 

[Davor]

Baureihe V 60

Dizel - hidraulična ranžirna lokomotiva za srednje tešku manevru serijski je proizvođena od 1962. do 1982. Prototip je proizveden 1959. Varijanta 60.10 proizvođena je u Lokomotivbau Karl Marx a varijanta V 60.12 u Lokomotivbau Elektrotechnische Werke „Hans Beimler“ u Henigsdorfu.
Kao i sve DR lokomotive iz epohe III i V 60 je doživela još dve prenumeracije.
Osim DR - u, ove lokomotive su isporučivane i egipatskim, alžirskim, bugarskim i čehoslovačkim železnicama.

&feature=related

Model ove lokomotive proizvode: Fleischmann (N/HO), Märklin, Roco, Piko...

 

[Thommo]

Interesantna tema, lijepo obrađena, i s naglaskom na modelarstvo.

 

[Davor]

Baureihe V 100 (od 1970. Baureiche 110)

Jedna od najpoznatijih lokomotiva DR - a serijski je proizvođena od 1966. do 1985. u fabrici u Henigsdorfu. Dužina preko odbojnika iznosila je 14.240 mm, najviša dozvoljena brzina iznosila je 100 km/h. Težina lokomotive bila je 64 tone a osovinski pritisak 16 tona. Bila je namenjena za tešku manevru, vuču putničkih i srednje teških teretnih vozova.
Posle ujedinjenja Nemačke, ova robusna i pouzdana lokomotiva (prenum. u DB 201) postala je nepoželjna na nemačkim prugama. Pojavili su se neobični problemi sa profilom točkova koji su doveli do toga da se lokomotiva na novoizgrađenim prugama ljulja a motor pri većim brzinama neuobičajeno trese. DB je tada smanjio najvišu dozvoljenu brzinu na 80 km/h što nije zadovoljavalo standarde rentabilnosti saobraćaja na glavnim prugama pa se počelo sa njenim povlačenjem. Na jednom broju lokomotiva izvršene su modifikacije kako bi se navedeni problemi odklonili ili ublažili.

Model ove lokomotive proizvodi više proizvođača u nekoliko razmera: Lenz, Roco, Minitrix. Lima, Märklin, Arnold, Trix, Fleischmann.

 

[Davor]

Baureihe V 180 (od 1970. Baureihe 118)

V 180 je najveća dizel lokomotiva DR - proizvedena u Lokomotivbau Karl Marx sa ciljem da reorganizuje i ubrza vuču kao i da zameni nekoliko snažnijih serija parnih lokomotiva. Proizvodnja ove dizel - hidraulične lokomotive se može podeliti u dve faze:
1. 1960 - 1966: osovinski raspored B’B’
2. 1966 - 1970: osovinski raspored C’C’

Lokomotiva je bila dugačka 19.460 mm a maksimalna brzina joj je bila 120 km/h. Prenumerisana u Baureihe 228 radila je i na DB - u. Sa njenim povlačenjem iz saobraćaja počelo se 1995. godine.

Model u razmerama HO, TT i N proizvode: Gützold, Piko, Tilig, Brawa.

 

[damir661]

Da li je i BR 229 (isto velika DHL C'C') isto bila ep III ili je ona proizvedena kasnije?
Model pravi Brawa

 

[Davor]

Ona je proizvođena kasnije, od 1976. do 1985. u fabrici 23. avgust u Bukureštu. kao DR Baureihe 119. Spajanjem DR i DB prenumerisana je u BR. 219. Serija 229 je nastala modifikacijom 20 lokomotiva 119/213 u Esenu radi osposobljavanja za brzinu od 140 km/h odnosno za vuču IC vozova na neelektrificiranim prugama do i od Berlina.
Cena modifikacije pojedinačno je bila veća nego cena nove lokomotive pa se posle te serije od tog posla odustalo odustalo.

 

[Davor]

Baureihe V 75 (od 1970: Baureihe 107)

Dizel-električna lokomotiva V 75 nabavljena je za manevru na Lajpcig HBF kako bi zamenila parnu manevarku V 80. Kako krajem 50 - tih godina na raspolaganju nije bilo dovoljno takvih lokomotiva sopstvene proizvodnje uvezeno je 20 lokomotiva iz Čehoslovačke, tadašnje serije T 435.0 (danas klasa 720), tj. sovjetska ЧМЭ2 (ČME2).
Lokomotive ove serije radile su manevru na području Lajpciga, vukle hemijske i radne vozove. Proizvedene su u ČKD u Pragu (Českomoravská-Kolben-Daněk) 1962. godine. Dužina preko odbojnika iznosila je 12.560 mm, raspored osovina je Bo'Bo' a osovinski pritisak 15,8 t. Lokomotiva je nosila nadimak Hektor.

Model ove lokomotive proizvode: PMT (profi modell thyrow), CStrain (Češka), Tilig.

 

[Davor]

Baureihe V 200 (od 1970. Br. 120)

Dizel - električna lokomotiva V 200 napravljena je u fabrici lokomotiva u Lugansku (Луганський тепловозобудівний завод), u nekadašnjem SSSR - u (danas Ukrajina). To je zapravo DR verzija sovjetske lokomotive M 62.

Lokomotiva je bila namenjena za vuču teških teretnih vozova. Kako nije imala grejanje, putničke vozove je vukla samo leti. Dužina preko odbojnika iznosila je 17.550 mm, osovinski raspored Co'Co' a maksimalna brzina 100 km/h.
U periodu od 1966. do 1975. za potrebe DR isporučeno je 378 ovih lokomotiva. Veliki broj isporučenih lokomotiva bio je više posledica međudržavnih ugovora zemalja Istočnog bloka. Osim za potrebe DR - a, nabavljane su i za potrebe industrije.

Model ove lokomotive proizvode: Roco, Tilig, Trix, Gützold

 

[Davor]

Vrlo je diskutabilno gde bi smo smestili seriju V 300 tj. čuvenu Ljudmilu.
Da li u epohu III ili epohu IV?
Ona je iz Luganska (tadašnji Vorošilovgrad) stigla 1970. godine, dakle godine koju smatramo vododelnicom dve epohe. Argument za smeštanje u epohu III je predstavljanje prototipa na sajmu u Lajpcigu kao serije V 300. Argument za svrstavanje u narednu epohu jeste činjenica da je ona DR - u isporučena pod novom numeracijom kao Baureihe 130 i da je u periodu od 1970. do 1982. isporučeno čak 873 lokomotiva.

Dakle, svi argumenti govore da je prepustimo recenziji epohe IV a da se posvetimo elektrolokomotivama.

 

[Davor]

Elektro lokomotive

Baureihe E 11 (od 1970. Baureihe 211)

Prva elektro lokomotiva u DDR - u proizvedena je u Henigsdorfu. Posle testiranja prve dve lokomotive, 001 i 002, proizvedenih 1961. naredne 1962. počinje masovnija isporuka. Do 1976. biće ukupno isporučeno 96 lokomotiva.

Bile su namenjene za vuču putničkih i teretnih vozova na novoelektrificiranim prugama. Prvi domicilni depoi bili su im: Lajpcig, Erfurt, Hale, Weissenfels i kratko Zwickau i Biterfeld.

Lokomotiva je bila proizvedena za 15 kV 16⅔ Hz AC. Dužina preko odbojnika iznosila je 16.260 mm, osovinski raspored Bo’Bo’, sve 4 osovine bile su pogonske. Posle spajanja DR i DB, lokomotiva dobija oznaku 109.

Model u razmerama Ho, TT i N proizvode: Piko, Brawa, Gützold, Tilig.

 

[Davor]

Baureihe E 42 (od 1970. Baureihe 242)

Lokomotive E 42 predstavljaju modifikovanu verziju serije E 11, nemenjenu za teretni saobraćaj i vuču sporijih putničkih vozova. Proizvođena je u fabrici u Hehigsdorfu od 1962. do 1976. godine. Projketovana je za pruge pod naponom od 15 kV 16⅔ Hz ~. Dužina preko odbojnika je 16.260 mm, osovinski raspored Bo’Bo’ a maksimalna projektovana brzina 100 km/h.

Za potrebe DR - a do 1976. isporučeno je 292 lokomotive. Osim vuče teretnih i putničkih vozova, E 42 su radile i u sistemu S-bahn Lajpciga i Drezdena.
18 lokomotiva ove serije je početkom devedesetih prodato švajcarskom privatnom operateru a posle su postale deo SBB. Jedan deo je 2006. vraćen u Nemačku.

&feature=related

Model ove lokomotive proizvode: Piko, Roco, Brawa (HO), Tilig, Gützold, Kuehn (TT), Brawa (N)

 

[Davor]

Dodao bih da su te lokomotive još uvek u upotrebi.

 

[damir661]

Meni je interesantna Co'Co' verzija E11 lokomotive, mislim da je oznaka BR 171 (sad ne znam da li je to DB ili DR).

Roco je najavio njen model, moze li vise podataka malo o njoj?

 

[Davor]

Lokomotiva E 251 (od 1970. 251 a od 1992. BR 171)

je pomalo netipična lokomotiva, specijalno projektovana za saobraćaj na Rübelandbahn (posle nacionalizacije naziv je Harzbahn)u pokrajini Sachsen-Anhalt. Reč je o deonici Blankenburg - Rübeland - Königshütte - Tanne. Kako je reč o vrlo strmoj deonici gde uspon na nekim rampama dostižu i 60 promila bilo je potrebno da se elektrifikacija reši na drugačiji pa je na toj pruzi izgrađena mreža 25 kV 50 Hz, netipična za nemačke pruge.

Lokomotiva je proizvedena u Henigsdorfu, 1965. godine. Proizvedeno je ukupno 15 komada (171 001 - 015). Lokomotiva je dugačka 18.640 mm, max. brzina 80 km/h, težina 124 t. a osovinski pritisak 20.7 tona.
Do decembra 2004. 11 lokomotiva je radilo na vuči teretnih vozova. Od 2000. zbog neispunjavanja nekog propisa oko otvaranja vrata zabranjeno im je da vuku putničke vozove. Do 1998. ugrađeni su budnici.
Lokomotive 001 i 002 su trebale biti prodate u "jugoistočnu Evropu" ali pošto su probe sa 008 u Rumuniji bile neuspešne od toga se odustalo.

Iz upotrebe su ih potisnule DB 185 (Traxx 2), 189 (Siemens EuroSprinter) i Blue Tiger.