JŽ 363 - Prerada

[jz 363]

Brižitke su moja davna i stalna fascinacija, uz sve ostale verzije francuskih 6-osovinskih lokomotiva „slomljenih noseva“. Osim njihovog ekstravagantnog i neobičnog izgleda, privukla me je i činjenica da smo svojevremeno na ex JŽ prostorima nabavili mašine koje su u tadašnjoj Evropi bile šik-lokomotive, tzv. ’’broj 1’’ po mnogim performansama. Doduše, Brižitke predstavljaju pojednostavljenu varijantu francuskog predloška, ali nema veze.

Nakon prerade i izrade modela JŽ 461, za sledeći „projekt“ sam odabrao izradu lokomotive JŽ 363, na bazi JOUEF-ovog modela CC6500 treće podserije koji je, uprkos godinama, vizuelno i dalje atraktivan i proporcijama u najvećoj meri odgovara originalu. Opredelio sam se za verziju Brižitke u originalnoj, nemodifikovanoj varijanti (period 1975. do cca 1988.), ne toliko zbog JŽ nostalgije, koliko zbog činjenice da Brižitku u originalnom obliku i oznakama nikad nisam video uživo (ili je se bar ne sećam iz tih najmlađih dana).

Osnova za preradu:



Iako je ideja o rasturanju originalne „Francuskinje“ bila neugodna, misao o nastanku Brižitke me je dodatno učvrstila u nameri i započinjanju novog projekta.

1. korak

Karoserija je skinuta sa šasije, demontirani su pantografi, krovni izolatori, ventilatori, kao i prozorska stakla. Odstranjene su postojeće krovne kutije (koje ne postoje na JŽ 363) kao i okrugli SNCF amblemi sa „noseva“. Pristupam dugotrajnom i temeljnom skidanju originalne farbe, pomoću tečnosti za skidanje boje i tampon-štampe.





2. korak

Započinju konkretniji i zahtevniji (ali i izazovno-zabavni) radovi na preradi same karoserije. Za početak, na bokovima je potrebno zatvoriti leva vrata i umesto njih napraviti prozor na kabini, kao i odstraniti postojeću ventilacionu rešetku koja se pruža sredinom boka, prema desnim vratima. Leva vrata su relativno lako izrezana (tanja plastika), ali je isecanje ventilacionih rešetki zahtevalo više pažnje i strpljenja. Pored toga, demontirao sam dodatne ventilacione otvore ispod samih rešetki, uz desna vrata. Ti otvori na Brižitkama ne postoje. Novonastale otvore, popunio sam delovima stirenskih ploča, nešto tanjih u odnosu na debljinu same karoserije (što se pokazalo kao slabije rešenje, obzirom na mogućnost veće transparentnosti nakon farbanja).

 

[jz 363]

Na bočnoj levoj i desnoj strani karoserije, isekao sam tzv. „devijaciju“ frema - štitnike obrtnih postolja. Na francuskim lokomotivama, ovi štitnici su manji i kraći, na seriji 363 su nešto veći, verovatno zbog posebnih uslova snežne (pod)alpske klime u Sloveniji. Nove štitnike, isekao sam od stirena i zalepio na određena mesta.



Na „nosevima“ lokomotiva, odstranio sam i pobrusio po dve sitne izbočine uz okrugli amblem – nosače za reljefne ploče sa imenima nekadašnjih prestižnih vozova na SNCF-u. Ovi nosači postojali su na lokomotivama CC6500, ali ne i na 363. Modelarskom kit-masom, potrebno je popuniti praznine na nosu lokomotive – mesto na kome će stajati okrugli JŽ amblem, kao i pločicu sa oznakom serije i broja lokomotive. Sledi provera urađenog posla i provera (jedna u nizu) originalnih nacrta frema serije 363, radi narednih koraka.





3. korak

Sledi brušenje i odstranjivanje dela krovnih rešetki za hodanje po krovu, koje su izlivene u karoseriji. Za razliku od serije CC6500 „hodne“ rešetke na seriji 363 se na jednoj krovnoj ivici ne pružaju u kontinuitetu, već postoji prekid u sredini. U početku razmišljam da deo rešetki odstranim, a zadržim onaj koji postoji na Brižitkama; potom odlučujem da odstranim sve rešetke, a umesto njih nalepim druge, mesingane rešetke, koje sam prethodno nabavio.



Uporedo s uređenjem krova, na bokovima karoserije iscrtavam pozicije na kojima je potrebno „otvoriti“ prozore hodnika uz mašinski prostor.

 

[jz 363]

4. korak

Nastavak radova na krovnoj opremi – raspoređivanje i lepljenje „hodnih“ rešetki, izrezivanje i brušenje udubljenja na čelima krova, gde će kasnije biti postavljeni reflektori. Ovom prilikom vraćam i krovne ventilacijske kutije koje su delimično prilagođene tako da približno odgovaraju onim na Brižitkama; na seriji CC6500, postoji 8 manjih rešetkastih segmenata, na seriji 363 četiri veća segmenta. Pomoću stirenskih tankih profila simuliram nove segmente, a lepim i postojeće dodatne delove iz rezbarenog mesinga.



Ovu etapu zaključujem montažom čeonih reflektora, izrađenih iz resina.

 

[jz 363]

5. korak

Trenutak je za predah od prerade karoserije i momenat za obradu i prilagođavanje donje opreme za lokomotivu 363. I tu je potrebno izvršiti par dorada; lokomotive 363 ispod frema imaju dva rezervoara (francuska CC6500 ima samo jedan), veliku kutiju u obliku trapeza za smeštaj akumulatora (CC6500 ima manju, ali nešto drugačijeg oblika), blok-balast (za povećanje ukupne mase lokomotive) i moto-generator. S plastičnog polja (koje se skida s donjeg dela šasije), demontiram postojeći rezervoar i odstranjujem postojeću kutiju s akumulatorima. Na unapred određene pozicije, lepim dva rezervoara, blok-balast (izrađen od stiren plastike), te kutiju s akumulatorima i moto-generator (izrađeni u resinu).



Sledi obrada postolja, čije krajeve je potrebno dodatno izbrusiti, kako bi se omogućilo njihovo nesmetano okretanje, nakon što se na šasiju montira karoserija sa modifikovanim i produženim bočnim štitnicima.



Nakon što su na karoseriji i donjoj opremi urađene sve prerade, potrebno je proveriti funkcionalnost odrađenog. Karoserija se vraća na šasiju, s donje strane se učvršćuje ploča sa donjom opremom. Prizor ne deluje baš uredno, ali su konture buduće Brižitke već jasne.

 

[jz 363]

6. korak

Radovi na preradi karoserije su okončani, deluje da je najteži deo posla obavljen. Sledi farbanje karoserije, postolja i donje opreme, što u ovom slučaju nosi drugu problematiku. Pošto sam mogućnosti novonabavljenog vazdušnog pištolja za farbanje (tj. airbrusha) isprobao na staroj, razbijenoj Mehanotehnikinoj lokomotivi, pristupam farbanju Brižitke. Prvo postolja i donju opremu. Potom farbam karoseriju u neku vrstu podloge, kako bih na jednobojnoj karoseriji bolje uočio eventualne neravnine na spojevima stirena i plastike, ili od git-mase.







Neravnina ima, neke se vide, neke osećaju pod prstima, pa stoga pristupam mogućim ispravkama – brušenju, nanošenju klasičnog gita u veće, a tečnog u sasvim male otvore ili rezove. Ponovno brušenje i ponovno kamufliranje. Tek nakon toga, može se pristupiti farbanju karoserije u prepoznatljivu zeleno-oker-smeđu kombinaciju JŽ 3kV elektrolokomotiva.

 

[jz 363]

Na ovom mestu, osvrnuo bih se na jedan bitan detalj, nijanse oker-žute i smeđe boje kojima su bile farbane serije 342, 362 i 363. Na forumu se već dosta raspravljalo o varijantama ovih boja po RAL sistemu, i utvrđeno je kako su manje-više sve nijanse po tom sistemu tek približne. Nije mi ostalo drugo, nego da potrebne nijanse sam zamešam, pouzdajući se na sopstvenu vizuelnu percepciju, uz pomoć fotomaterijala i sopstvenog sećanja. Žutu nijansu mešam prema formuli koju sam prethodno isprobao i farbam karoseriju. Nakon što se posle jednog dana boja osušila, proveravam nijansu i zaključujem da nijansa više odgovara žuto-bež boji breskve, nego senf-žutoj boji Brižitki. Fijasko i ponovno mešanje boje, te novo farbanje. Ovog puta je rezultat već bolji, boja je autentičnija. Po istom principu je potrebno zamešati i smeđu boju za deo oko prozora. Trudim se da dobijem nijansu koja neće biti ni zift-crna (SŽ 363 s kraja ep. V), ni mlečno-čokoladno smeđa (SŽ 363-005 u trenutnoj shemi), već više zagasito smeđa. Tako da se ova nijansa na mojoj Brižitki (poput onih na starim kolor snimcima) iz daljine dojmi kao crna, a iz blizine tamno smeđa.







Najpipaviji deo u ovoj fazi je kamufliranje i farbanje smeđe crte po sredini boka i nosa, koja okružuje JŽ ambleme. Ako želite da ova crta bude ofarbana korektno, potrebno je dosta pažnje pri markiranju tog područja. Meni su samo za maskiranje tog dela bila potrebna cela 4 sata! Posle toga, kako ispadne – ispašće.

 

[jz 363]

7. korak

Zaštitne trake skidam dan nakon farbanja smeđih delova karoserije. Na nekim mestima, smeđa boja je procurela na susedne površine (ostali su mikronski prostori kroz koje boja može da prodre na neželjena mesta). Boju je moguće zakamuflirati, prefarbati, čak i obrisati, tj. ostrugati.

 

[jz 363]

Od providne PVC folije, izrezujem stakla za bočna prozorska okna, umećem ih u oblikovane otvore i pričvršćujem. Takođe izrezujem i stakla za čeone reflektore. Na bočne prozore lepim (prethodno ofarbane) u mesingu izgravirane okvire prozora. Na krov vraćam opremu koju sam demontirao, pričvršćujem ofarbane pantografe. Pored reflektora lepim sirene, koje sam iskoristio od originalne CC6500. Da ne zaboravim najkrupnije – lepljenje dugačkih bočnih ventilacijskih rešetki, takođe izgraviranih u mesingu.



8. korak

Najslađe za kraj – sledi dekaliranje karoserije natpisima sa obeležjima pripadnosti upravi i seriji. Na ovom mestu, posežem za umetničkom slobodom – odlučujem da na jednom nosu, umesto slovnog amblema “JŽ” na središnji krug zalepim izgravirani JŽ grb s krilima i petokrakom. Za vreme JŽ-a, jedino su lokomotive JŽ 363-001, 020 i 034 umesto slovnog imale “krilati” JŽ amblem. I to ne originalno, već je on bio montiran naknadno, verovatno usled gubitka originalne metalne ploče sa slovnom oznakom. Lokomotiva 363-005 dakle nije imala krilati grb, ali mi to ne smeta – na mom modelu, on će se naći čisto simbolički.

 

[jz 363]

Rezultat...

 

[jz 363]

La Communiste




Iskoristio bih ovaj prostor da prokomentarišem jedan navod koji se godinama provlači na srodnim forumima – da su Brižitke bile izvorno izrađene za neku od afričkih zemalja koja je potom odustala od kupovine, pa su lokomotive prosleđene Jugoslaviji. Ovo je definitivno netačno, i postoji više dokaza koji ovo opovrgavaju. Tehničke karakteristike lokomotiva 363 su prilagođene zahtevima eksploatacije koje je ZŽTP Ljubljana poslalo Alsthomu – i koje se razlikuju od ostalih verzija šestoosovinskih “slomljenih noseva”. Izrada frema prve jedinice otpočela je u leto 1975. godine, da bi prva lokomotiva bila isporučena do kraja iste godine. Friške, bez govora o “skidanju s lagera”.

Međutim, jedna druga informacija ostala je nepotvrđena, ona o testiranju u Sloveniji jedne od 7 lokomotiva serije ONCF E900 (“Maročanki”), starijih rođaka serije 363. I da su dobri rezultati njenog testiranja tokom 1972. godine na gorenjskoj pruzi ubedili vođstvo ŽTP Ljubljana za njihovu nabavku.

 

[Gorchi]

Čovjek ostaje bez riječi, predivno. Jedno pitanje, pošto si ispravio donji rub šasije, kako se ponaša u zavojevima? Ide na R400?

 

[jz 363]

Čovjek ostaje bez riječi, predivno. Jedno pitanje, pošto si ispravio donji rub šasije, kako se ponaša u zavojevima? Ide na R400?

Veliko hvala na pohvalama i pomoći Gorchi!

Morao sam da odrežem i dodatno pobrusim vrhove postolja da bi pratila rub šasije. Pa sam isprobavao koliko je potrebno da postolja pri zavijanju "ne kače" frem. Nakon toga lokomotiva zavija bez problema i na malom radijusu, na svaku stranu.

 

[SMmodel]

Je souhaite reproduire une de ses versions.
je voulais savoir où vous êtes vous procurer les accessoires comme le 3 ème feux et les autres détails.
cordialement Simon

 

[jz 363]

Je souhaite reproduire une de ses versions.
je voulais savoir où vous êtes vous procurer les accessoires comme le 3 ème feux et les autres détails.
cordialement Simon

Bonsoir Simon,

J’ai trouver des accessoires sur deux places; le 3ième feux, les accumulateurs et motogenerateur sont de Shapeways, crées par son membre „SloTrain“. Les persiennes, les accesoires de la toiture, cadres de vitres latérales sont de la production slovéne „PeGo models“. Leurs webpages (ou les présentations) sont facilement trouvable sur l'internet.

 

[crhav]

dosta na "francaise" mora da prevedes! Sto se tice modela i prerade pridruzujem se Gorkiju, prerada za pohvalu.

Velimir

 

[jz 363]

dosta na "francaise" mora da prevedes! Sto se tice modela i prerade pridruzujem se Gorkiju, prerada za pohvalu.
Velimir

Hvala na pohvalama!

A za francuski - obnavljam nekadašnja znanja. A i pristojnosti radi prema kolegi, kurtoazija i sl.

Elem, pitanje je bilo gde sam nabavio dodatke specifične za našu verziju (čeoni far i druge detalje). Pa odgovorih da je deo nabavljen na Shapeways-u (akumulator, motogenerator, farovi), autora SloTrain-a; dok su ventilacijske rešetke, okviri bočnih prozora i delovi krovne opreme izrade PeGo model(s)a. Tako da srdačnu zahvalnost i uspeh za izradu Brižitke - sa zakašnjenjem - dugujem njihovim autorima. Bez toga cela izrada ne bi uspela - ili bi bila dosta slabija.

 

[alsthom363]

View attachment 124825

La Communiste
View attachment 124826

View attachment 124827

Iskoristio bih ovaj prostor da prokomentarišem jedan navod koji se godinama provlači na srodnim forumima – da su Brižitke bile izvorno izrađene za neku od afričkih zemalja koja je potom odustala od kupovine, pa su lokomotive prosleđene Jugoslaviji. Ovo je definitivno netačno, i postoji više dokaza koji ovo opovrgavaju. Tehničke karakteristike lokomotiva 363 su prilagođene zahtevima eksploatacije koje je ZŽTP Ljubljana poslalo Alsthomu – i koje se razlikuju od ostalih verzija šestoosovinskih “slomljenih noseva”. Izrada frema prve jedinice otpočela je u leto 1975. godine, da bi prva lokomotiva bila isporučena do kraja iste godine. Friške, bez govora o “skidanju s lagera”.

Međutim, jedna druga informacija ostala je nepotvrđena, ona o testiranju u Sloveniji jedne od 7 lokomotiva serije ONCF E900 (“Maročanki”), starijih rođaka serije 363. I da su dobri rezultati njenog testiranja tokom 1972. godine na gorenjskoj pruzi ubedili vođstvo ŽTP Ljubljana za njihovu nabavku.

Koliko znam da je bila varijanta za JŽ od CC21000 koja bi vozila po celoj mreži pa se odustalo
Kasnije je bila studija za BoBoBo sa kabinom 442 i monolitnim sandukom u Končaru...serija bi bila valjda 261 ali nisam siguran...

 

[SMmodel]

View attachment 124825

La Communiste
View attachment 124826

View attachment 124827

Iskoristio bih ovaj prostor da prokomentarišem jedan navod koji se godinama provlači na srodnim forumima – da su Brižitke bile izvorno izrađene za neku od afričkih zemalja koja je potom odustala od kupovine, pa su lokomotive prosleđene Jugoslaviji. Ovo je definitivno netačno, i postoji više dokaza koji ovo opovrgavaju. Tehničke karakteristike lokomotiva 363 su prilagođene zahtevima eksploatacije koje je ZŽTP Ljubljana poslalo Alsthomu – i koje se razlikuju od ostalih verzija šestoosovinskih “slomljenih noseva”. Izrada frema prve jedinice otpočela je u leto 1975. godine, da bi prva lokomotiva bila isporučena do kraja iste godine. Friške, bez govora o “skidanju s lagera”.

Međutim, jedna druga informacija ostala je nepotvrđena, ona o testiranju u Sloveniji jedne od 7 lokomotiva serije ONCF E900 (“Maročanki”), starijih rođaka serije 363. I da su dobri rezultati njenog testiranja tokom 1972. godine na gorenjskoj pruzi ubedili vođstvo ŽTP Ljubljana za njihovu nabavku.

Dobro jutro. Jesu li nam poznate fotografije koje jasno dokazuju da ONCF lokomotive kruže Slovenijom na testiranja?
Simon

 

[F1lll3]

Od providne PVC folije, izrezujem stakla za bočna prozorska okna, umećem ih u oblikovane otvore i pričvršćujem. Takođe izrezujem i stakla za čeone reflektore. Na bočne prozore lepim (prethodno ofarbane) u mesingu izgravirane okvire prozora. Na krov vraćam opremu koju sam demontirao, pričvršćujem ofarbane pantografe. Pored reflektora lepim sirene, koje sam iskoristio od originalne CC6500. Da ne zaboravim najkrupnije – lepljenje dugačkih bočnih ventilacijskih rešetki, takođe izgraviranih u mesingu.

View attachment 124817

Hi, razmisljam o novoj verziji, ali nisam bas vjest sa mesingom.

Jel imas mozda jos uvijek dizajm za otvore i radijatore u mesingu koje bi mogao izraditi? Naravno da mozemo vidjeti za komepnzaciju

 

[alsthom363]

Hi, razmisljam o novoj verziji, ali nisam bas vjest sa mesingom.

Jel imas mozda jos uvijek dizajm za otvore i radijatore u mesingu koje bi mogao izraditi? Naravno da mozemo vidjeti za komepnzaciju

Pego models,kontaktirati Gospodina Gorana Brumena u vezi ecovanih delova za modele.