Oduvek me je privlacila ideja o zaprezi dviju lokomotiva. Izbor je pao da to budu manevarke JZ 642.
Imamo MoKo-ve modele ovih lokomotiva koje mozemo iskoristiti ali tako cemo izgubiti na vucnu efektivu u nasim Depoima
a I zalosno je experimentisati tako lepim modelima.
Po mom misljenju je spajanje i digitalizacija dva Rocova SNCF analogna modela bilo puno bolje i jeftinije resenje:
jedan model je na pr. nabavljen za 35 eura I to zajedno sa svojerucno ugradjenim ispravnim dekoderom.
Posle nabavke krenuo sam sa razmisljanjem ”sta i kako”; rezultat je da sam rijesio da jednu od upregnutih lokomotiva koristim
kao “radnu-vucnu snagu” a ovu drugu kao ”komandni mozak” zaprege.
Cela zamisao je na kraju izgledala ovako:
Krenuo sam tako sto sam otvorio modele i povadio analogne stampane plocice s oba dva modela.
S jednog od modela sam izvadio i motor, kardane i opruge koje prenose obrtaje na prenosnik u postolju (sl.A).
Ovo da bih dobio mjesta za MRC1626 dekoder i zvucnik kojih cu kasnije prikljuciti i privremeno koristiti.
Sa postolja motorizovane jedinice (sl.B) sam izvadio kontakte koji uzimaju struju sa tockova jer ce tu funkciju u buduce
obavljati samo ova prva, digitalizovana jedinica.
Sledece je bilo prenosenje osovina sa gumiranim tockovima sa digitalizovane jedinice na motornu jedinicu da bi se dobila
jaca vuca sa vecom zastitom od proklizavanja. Na njihovo mesto na digitaliziranoj jedninici sam preneo osovine sa negumiranim
tockovima skinute sa motorizovane jedinice i tako omogucio bolji kontakt ove jedinice sa sinama i s tim bolje uzimanje struje
sa sina. S ovim sam smanjio rizik od nepozeljnih prekida voznje i gubljenje kontakta sa dekoderom zbog prekida struje.
Isto, posto digitalizovana jedinica nema motor i nece izvrsavati ”motorizovane zadatke” izvadio sam zupcanike iz njenih postolja
i tako omogucio slobodno okretanje tockova.
Dosao je na red smestaj dekodera.
Zbog njegove duzine bilo je potrebno skratiti metalne drzace (sl.A) koji su ranije drzali motor na svom mjestu.
Tako sam napravio mjesta da dekoder moze da stane unutra (sl.B) a ispod njega u udubljenje sam smestio zvucnik.
Na kraju sam smestio (zasarafio) DCC stampanu plocu (sl.C) nabavljenu za 7 eura (eBay) a koja potice od DB 290.
Plocice ovog tipa se ugradjuju u vise digitalnih Rocojevih modela tako da je lako naci je.
S ovim je prva faza radova zavrsena;
dobili smo jednu digitalizovanu-komandnu jedinicu (sl.C1) i jednu motorizovanu-izvrsnu jedinicu (sl.C2).
Sledeca faza je povezivanje dviju jedinica odnosno fizicko povezivanje dviju lokomotiva kao i povezivanje motora, svetla i
strujnih kontakta sa tockova sa stampanom plocicom.
Ali do tada predah, radovi ce se kad-tad nastaviti.
Imamo MoKo-ve modele ovih lokomotiva koje mozemo iskoristiti ali tako cemo izgubiti na vucnu efektivu u nasim Depoima
a I zalosno je experimentisati tako lepim modelima.
Po mom misljenju je spajanje i digitalizacija dva Rocova SNCF analogna modela bilo puno bolje i jeftinije resenje:
jedan model je na pr. nabavljen za 35 eura I to zajedno sa svojerucno ugradjenim ispravnim dekoderom.
Posle nabavke krenuo sam sa razmisljanjem ”sta i kako”; rezultat je da sam rijesio da jednu od upregnutih lokomotiva koristim
kao “radnu-vucnu snagu” a ovu drugu kao ”komandni mozak” zaprege.
Cela zamisao je na kraju izgledala ovako:
Krenuo sam tako sto sam otvorio modele i povadio analogne stampane plocice s oba dva modela.
S jednog od modela sam izvadio i motor, kardane i opruge koje prenose obrtaje na prenosnik u postolju (sl.A).
Ovo da bih dobio mjesta za MRC1626 dekoder i zvucnik kojih cu kasnije prikljuciti i privremeno koristiti.
Sa postolja motorizovane jedinice (sl.B) sam izvadio kontakte koji uzimaju struju sa tockova jer ce tu funkciju u buduce
obavljati samo ova prva, digitalizovana jedinica.
Sledece je bilo prenosenje osovina sa gumiranim tockovima sa digitalizovane jedinice na motornu jedinicu da bi se dobila
jaca vuca sa vecom zastitom od proklizavanja. Na njihovo mesto na digitaliziranoj jedninici sam preneo osovine sa negumiranim
tockovima skinute sa motorizovane jedinice i tako omogucio bolji kontakt ove jedinice sa sinama i s tim bolje uzimanje struje
sa sina. S ovim sam smanjio rizik od nepozeljnih prekida voznje i gubljenje kontakta sa dekoderom zbog prekida struje.
Isto, posto digitalizovana jedinica nema motor i nece izvrsavati ”motorizovane zadatke” izvadio sam zupcanike iz njenih postolja
i tako omogucio slobodno okretanje tockova.
Dosao je na red smestaj dekodera.
Zbog njegove duzine bilo je potrebno skratiti metalne drzace (sl.A) koji su ranije drzali motor na svom mjestu.
Tako sam napravio mjesta da dekoder moze da stane unutra (sl.B) a ispod njega u udubljenje sam smestio zvucnik.
Na kraju sam smestio (zasarafio) DCC stampanu plocu (sl.C) nabavljenu za 7 eura (eBay) a koja potice od DB 290.
Plocice ovog tipa se ugradjuju u vise digitalnih Rocojevih modela tako da je lako naci je.
S ovim je prva faza radova zavrsena;
dobili smo jednu digitalizovanu-komandnu jedinicu (sl.C1) i jednu motorizovanu-izvrsnu jedinicu (sl.C2).
Sledeca faza je povezivanje dviju jedinica odnosno fizicko povezivanje dviju lokomotiva kao i povezivanje motora, svetla i
strujnih kontakta sa tockova sa stampanom plocicom.
Ali do tada predah, radovi ce se kad-tad nastaviti.
